O nama Djelatnost Fotogalerija Zanimljivosti Linkovi Kako do nas? Kontakt
vatromet.JPG
vatromet
Djevojke s kuharom.JPG
Djevojke ometaju kuhara
15. u piljenju trupaca okušao se i naš župnik.jpg
15. u piljenju trupaca okušao se i naš župnik
4.JPG
10.JPG

 

“ Plemenšćanski lonac ”

 

Broj 2. 02/2007
Par stihova povodom Fašnika ,

Novi Plemenšćanski Lonec se piše,

Tko bu u njemu bil najviše?

To zna Društvo Trijeznih Pjesnika,
A sve ostale nek hvata panika!

 

NOGOMET  I  GUJCEKI

Malonogometni sastav Sveta Ana,
Nizao je uspjehe tih ljetnih dana.
 
Neki su dečki za uspjeh sve napravili,
Pa i svoje domače obaveze zapostavili.

Jedan igrač na turniru tak po kapetanu raspali,
Da mu budu čučeki tu noć vani prespali.

Pravda se On da je na njih zaboravil,
Jer mu je kapetan prekasno za turnir javil.

No prva pobjeda njega tak razveseli,
Da mu od čučekov odmah misli odseli.

Nakon nekog vremena On se je opet zmislil,
Da prije nek je išal nije nič na gujceke mislil.

Razmišlja On kaj bi mu sad rekla mati,
Jer gujceki nisu jeli već 16 sati.

Zna On da noćni turnir traje do jutra,
I tko zna kaj bu u kočaku našel sutra.

Za prvo mjesto nagrada je bila odojak,
Pak su mu dečki stali polak.

Počeli su Oni sad već razmišljati,
Kak bi za njegove gujceke trebalo igrati.

Jer ak budu turnir dobro odigrali,
Mu budu u škrinju zamjenu dopeljali.

No zbog jednog u finalu primljenog gola,
Peljali su oni doma tek gujceka pola.

Doma auto još prav nije bil u garaži,
On je več krenil po dvorištu čučeke da traži.

U kočaku pak je takva krika bila,
Da mu je detelju iti kosit bilo sila.

I dok je moral on svinje hraniti,
Dečki su mu za stolom počeli odojka tamaniti.

Na kraju mu ostal tek jedan slabi komad,
Al On je bil sretan kaj svinje već ne muči glad.

MARTINJE

Bilo je Martinje, taj veliki dan,
Kad je u Plemenšćini svatko radostan.

Skupila se ekipa da krsti mošt u vino,
Računali da se pored toga i provedu fino.

Pozvana je bila tu i z druge fare ekipa,
Koja uvijek prizna gdje je najbolja pipa.

Speči su domači odojka dali,
Da se zbog gladi nitko ne žali.

Pa krenuli oni od klijeti do klijeti,
Red je da se svakog vina po malo osjeti.

Kakti nomadi po selu oni su hodili,
I za sobom od odojka ostanjke nosili.

Celom selu spati nisu dali,
Jer po putu zapopevati su si znali.

Pri svaki kleti litanije su molili,
Da bi kroz celo leto s punega lagva pili.

Pri zadnji kleti najhrabriji su ostali,
Mada su več neki u vertikali spali.

Najjača pak je bila iz Klenovca brigada,
Koja je bez šofera došla tada.

Nakon zadnje runde su se čez breg spravili,
A čuli samo da su po putu i komedije pravili.

LJUBAV  ILI  POSAO

Dok na šihta treba iti,
Domineku telefon zvoni pre riti.

Zove ga jedna mlada dama,
Koja ne želi tu noć da ostane sama.

Tihim glasom On kaže « alo »,
A Ona: ma kaj alo, meni je do tebe stalo.

Z ofiranjem on se je žuril,
Jer mu je autobus već pri Kušaru trubil.

Na poslu njega radni stroj čekal nebi,
Pa je djevojka na kraju morala iti spat k sebi.

STUDENTSKE MUKE

Da student ja sem pravi,
Već odavno svi su znali.
Čim sem v školu začel iti,
Odmah sem se navčil piti!

V Zagreba išel sem studirat,
Da bi mogel vojsku je markirat.
Tam sem odmah je se snašel,
U birtiji sem pajdaše našel !
Tri smo asa navek skup bili,
Pred Filozofijom smo na štengah pili.
Tam smo puce mi gledeli,
Smo si spili pa bi se i ženiti šteli!

Pajdaš Tomek tri puce je dopelal,
Z nami bi jih on u stan odpelal.
Bormeš puce nisu odmah štele iti,
Pa jih je trebalo z gemištekom naliti.

Čim su začele mam je bila prazna flaša,
Nisem ni stigel zmolit očenaša.
Čujte puce, tak to nemre iti,
Moramo si i fantje nekaj spiti.

Da mustre to su bile prave,
Nisu ni njihove mame znale.
Na WC-ja one su štele iti,
Kak da nemreju za grmom odtočiti.

Pajdaši moji ova noč bu prava,
Puce su pijane, bit će vraga.
Vu stana pod hitno treba iti,
Dok še mamo kaj za piti.

Dragi Bože kaj je pak to zdaj,
Našem veselju mam došel je kraj.
Jer dok su nama oči sjale,
Puce su nam kanister fkrale.

Kaj storiti, nismo znali sami,
Nit smo trejzni nit pijani.
Dečki moji to je prava mora,
Suhega se požiraka mora iti doma.

Sem si odlučil da nem već studiral,
Či sve skup zbrojim nisem nič profitiral.
Doma se bum vrnul, tam su ljudi pravi,
Gda sem znjimi pil me nisu nigdar opkrali.

POPAJ

Svjetski putnik Naš je Popaj stari,
Makar za to već nitko ne mari.

Guste brade, širokog struka,
Oko njega uvijek veselog zvuka.

Škrljak na glavi njegova je moda,
A još i kao kauboj zna da hoda.

Ide on od kuće do kuće,
I uvijek za sobom harmoniku vuče.

On i svećenike jako voli,
I na razne načine zna da se pomoli.

Kad pa popije koju pivu,
Svi su drugi ljudi u krivu.

Jer On je siromak, a drugi bogati,
Pa nitko nemre da ga shvati.

Veliki je On glazbeni instruktor bio,
Dok još nije tolko pio.

Njegova harmonika nije više tako glasna,

Jer mu je svaka večera sve manje masna.

NOVOPEČENI  DIREKTOR

A sad jedan naš majstor poznat od prije,
S kojim Vam nikad dosadno nije.

Naš majstor promijenil je firme mnoge,

I svakoj firmi On je pokazal roge.

Zadnja firma mu se dopala,
Jer ga je tam funkcija direktora spala.

Al sad opet teško mu se hjutro stati,

Kad zna da bu moral na posal u kravati!

MUZIČARI

Vlado i Željko dva su složna brata
Na bregu im je hiža poznata.

San im je da budu muzičari vješti,

Zato im na obloku radio stalno krešti.

Znaju oni da u selu ima ukusa raznih,
Pa zato ni nemaju izvođača stalnih.

Mužika im je uvijek glasna,
A zna biti i do kasna.

Kad su im na repertuaru  zagorski tanci,
Pleše se po selu kak da ih neko pustil z lanci.

Na red pa kad dojde rock večer,
Skroz do Beloševića se ljudima diže šečer.

Al kad stave kazetu narodnjaka,
Bunu u selu diže kuća svaka.

Viču ljudi da se pri nas ne slušaju narodnjaci,
I da to rade samo balkanci.